Kontracepcija

Seksualno prenosive infekcije (SPI)

Svaki put kada se seksamo bez kondoma u opasnosti smo da se inficiramo a stvar je dodatno komplikovana zbog toga što većina seksualno prenosivih infekcija u početku nema nikakve vidljive simptome – ne znamo da smo zaraženi i na prvi pogled ne fali nam ništa. Ako na vreme ne odemo kod lekara a infekcija napreduje, njeno lečenje postaje sve komplikovanije.

Zbog toga je toliko važno da se pri svakom ALI SVAKOM seksualnom kontaktu koristi nezamenjivi, jedinstveni, najsigurniji, neophodni, genijalni, super-herojski proizvod zvani KONDOM!!!

SPI se dele na tri grupe:

U prvu spadaju one koje su prouzrokovane bakterijama.
Sve su one dosadne i neprijatne. Dobra vest je to što se uspešno leče antibioticima.

Seksualno prenosive infekcije iz grupe koju uzrokuju virusi u većini slučajeva nisu izlečive. Mogu se ublažiti ili zalečiti njihovi simptomi, ali virus ostaje u telu osobe i putem seksualnog kontakta može se preneti na druge.

Treću grupu čine gljivične infekcije i paraziti.

Lepo je ako imaš poverenje u svog partnera. Isto tako je lepo ako veruješ svojoj partnerki. Poverenje ipak nije razlog da se izbegava korišćenje kondoma. Štaviše: osoba koja insistira na upotrebi kondoma, upravo je osoba koja zaslužuje poverenje. Ona pokazuje da brine za tvoje i svoje zdravlje i da ne želi da se vaš čin zbližavanja pretvori u horor film. Uz ovaj film se umesto kokica, gutaju lekovi, a veza i prijateljstvo koje ste imali, zamenjuje se nizom optužbi i okrivljavanja.

Kako su upravo mladi ljudi seksualno najaktivniji, oni su grupa kod koje je rizik veliki. Ukoliko imate više od jednog partnera ili partnerke, rizik da se inficirate se povećava, jer stupanjem u nezaštićeni seksualni odnos niste ušli u odnos samo sa jednom osobom, već sa svim ženama i muškarcima s kojima je ta osoba spavala pre vas bez kondoma. Kondom i apstinencija nas jedini štite od SPI.

Simptomi SPI mogu biti:
• pojačani ili promenjen iscedak iz vagine, penisa ili anusa
• osetljivost, peckanje ili svrab genitalnog ili analnog područja
• peckanje i bol tokom ili posle mokrenja
• osetljivost i bol tokom seksualnog odnosa
• bolovi i otok u preponama
• bolovi i osetljivost u donjem delu stomaka
• ranice, bradavice, plikovi ili bilo kakva izraslina na polnim organima, genitalnom ili analnom području i u ustima.

Imaš li bilo koji od ovih simptoma,
ODMAH SE OBRATI LEKARU!

Zanimljivosti

Panični strah od penisa u erekciji naziva se itipalofobija.

Najčešće SPI

HLAMIDIJA je najčešća SPI, posebno među tinejdžerima. Kod nje je zeznuto što u više od 50% slučajeva nema simptome, pa ako se ne testiraš može da ti se desi da ni ne znaš da je imaš. Oba partnera moraju da se leče antibioticima, a tokom lečenja je obavezno uzdržavanje od seksa. Ako se ne leči na vreme izaziva razne komplikacije kod trudnoće i uzrokuje neplodnost i kod muškaraca i kod žena.

GONOREJA ili TRIPER je infekcija uzrokovana bakterijom. Gonoreja doslovno znači “proticanje semena” jer je jedan antički grčki naučnik pogrešno ocenio da je tečnost koja curi iz penisa, inače jedan od simptoma bolesti, zapravo nevoljno izbacivanje sperme. Leči se antibioticima, ali kada je jednom lečena ne znači da smo je preležali. Možemo se zaraziti ponovo, i jako je bitno da redovno posećujemo lekara.

GENITALNI HERPES je virusna infekcija i vrlo je zarazan. Ne prenosi se samo vaginalnim, analnim i oralnim seksom, već i drugim genitalnim kontaktima, s kože na kožu. Prati ga osip i pojava plikova koji su bolni, rastu a zatim pucaju i zarastaju. Plikovi kod zaražene osobe nisu uvek prisutni, pa ne možete znati da li je vaš partner/ka zaražen/a ili ne. Lekovi koji postoje za ovu bolest, samo ublažavaju njene simptome ali je nikada ne uklanjaju do kraja. Virus iz iste porodice izaziva plihove na ustima.

KONDILOMI – HPV (Humani papiloma virus) je virus koji delimo na dve vrste: virus visokog i niskog rizika. HPV tip niskog rizika odgovoran je za genitalne bradavice, takozvane kondilome. Kondilomi su bradavice koje vizualno podsećaju na karfiol (divno, zar ne?), a nalaze se u predelu penisa ili vagine. HPV tip visokog rizika može uzrokovati karcinom grlića materice.

Kao i mnoge druge ova SPI najčešće nema simptome. Dobra vest je da se može vrlo lako otkriti ako posetiš lekara. Loša vest je da lečenje traje malo duže i da je potrebno da se infekcija konstantno prati.

S obzirom da se ova infekcija lako prenosi nezaštićenim seksualnim odnosom i da je vrlo česta među mladima, savetujemo vam da posetite svoje lekare.

Ostale SPI

STIDNE VAŠI ili popularno zvane picajzle su sitni insekti bez krila koji žive na stidnim dlačicama, hrane se krvlju i tu polažu gnjide. Prenose se polnim odnosom, ali se mogu preneti i preko donjeg rublja, posteljine i daske u toaletu osobe koja je ,,domaćin’’ ovog parazita. Njihovi ujedi izazivaju intenzivan svrab, naročito noću. Vaši se čvrsto drže za stidne dlačice pa se za njihovo odstranjivanje mora koristiti više metoda kao što su brijanje, posebni šamponi i pranje odeće na visokoj temperaturi, ali je najbolje potražiti pomoć lekara. Verovali ili ne ovi sitni insekti se kreću i do 10 cm na dan, mogu videti i golim okom, a naročito lupom!

TRIHOMONIJAZA je jedna od najčešćih vaginalnih infekcija. Nepravilno pranje i brisanje posle velike nužde (ka vagini, umesto od nje) može dovesti do infekcije. Prenosi se polnim odnosom, a ređe i kupanjem u kadi i nošenjem tuđeg donjeg veša. Mnoge devojke nemaju simptoma, a obično ni mladići. Dobra vest je da se leči efikasno sa antibioticima, ali je neophodno da oba partnera uporedo piju lekove.

KANDIDIJAZA je infekcija koju izaziva gljivica kandida. Ova gljivica se inače nalazi u ustima, grlu, crevima i vagini zdravih žena. Kandidijaza nastaje kada se ta gljivica previše namnoži i tada se javljaju simptomi kao što je gust vaginalni sekret bele boje (Candida na latinskom znači bela). Do povećanog razmnožavanja kandide dolazi posle dugotrajnog lečenja antibioticima, kada oslabi imuni sistem, kao i zbog stresa, loše ishrane, loše higijene itd.

Kandida se može preneti i seksualnim odnosom. Dobra vest je da postoje lako dostupni lekovi, a loša da se gljivične infekcije leče dugo i često se ponovo pojavljuju.

HIV

HIV – Top pet predrasuda

MIT:

  1. Zaraženi HIV-om su bolesni od SIDE!

  2. HIV-om su zaraženi samo homoseksuаlci, narkomani i osobe koje često menjaju partnere!

  3. Ljudi s HIV-om izgledaju bolesno!

  4. Ako odem na testiranje svi će misliti da sam bolestan!

  5. Svi HIV pozitivni će brzo umreti

ISTINA:

  1. Osobe koje žive sa HIV-om mogu veoma dugo nositi ovaj virus u sebi, a da se bolest još nije razvila do SIDA faze.
  2. HIV je virus kao i svaki. Ne bira žrtve i može se zaraziti bilo ko! Ne postoje rizične grupe, postoji rizično ponašanje, a HIV se širi među osobama koje se rizično ponašaju.
  3. Ljudi koji žive sa HIV-om mogu izgledati dobro i zdravo. Do faze SIDE oni nemaju nikakve simptome i ni po čemu ne razlikuju od zdravih ljudi!
  4. Ako odeš na testiranje, svi će znati da si odgovorna osoba koja vodi računa o svom zdravlju!
  5. Sa HIV-om se danas živi i postoje lekovi koji mogu značajno da uspore dalji razvoj infekcije!

Testiraj se na HIV

HIV – virus koji uzrokuje SIDU, je virus o kojem kruže najstrašnije priče. Za ovo ima razloga, jer za SIDA-u još uvek nije pronađen lek… Ipak, u svim pričama koje se o njoj pričaju, postoji mnogo laži, predrasuda i stereotipa koji samo pomažu tome da se virus brže širi.

AIDS ili SIDA je sindrom smanjenog imuniteta za vreme HIV infekcije. Glavni krivac za ovu infekciju je HIV (humano imunodeficijentni virus) koji napada ćelije zadužene za prirodnu odbranu organizma – naš imunitet. Važno je znati da HIV i AIDS nisu isto: osoba koja živi sa HIV-om ne mora imati i AIDS, ali osoba koja ima AIDS, mora biti inficirana HIV- om. HIV se prenosi seksualnim putem ili razmenom telesnih tečnosti (krv, vaginalni sekret, majčino mleko, sperma).

Sve seksualno aktivne osobe, koje su imale odnos bez kondoma, trebalo bi da se testiraju na ovaj virus, jer je opasan upravo zato što dugo ne pokazuje nikakve simptome, u nekim slučajevima i više od deset godina. Protiv ovog virusa još uvek nije otkriven lek, a u lečenju se koristi kombinacija antivirusnih lekova i lekova koji jačaju imunitet i produžuju život osobe koja živi sa HIV-om.

Zato je važno znati istinu: biti HIV pozitivan NE ZNAČI biti u stadijumu SIDE. Osobe koje žive sa ovim virusom, mogu biti ljudi koji izgledaju potpuno zdravo, ljudi koji se dobro osećaju i nemaju nikakve simptome. Inficiran – a da to i ne zna, može biti svako od nas ko je imao nezaštićen odnos.

HIV nije virus koji samo dobijaju zavisnici od droga, homoseksualci i oni koji imaju mnogo partnera/ki. On ne stiže u vidu kazne za rizično ponašanje! Kao i svaki drugi virus, on može napasti bilo koga i samo jedan seksualni odnos bez zaštite dovoljan je da se inficira bilo koja osoba. Ovaj virus može veoma dugo biti prisutan u našem organizmu bez simptoma. Sa HIV-om može da se živi! I ako za HIV ne postoji lek, važno je znati kako danas postoje vrlo dobri lekovi, koji mogu da zaustave njeno napredovanje. To znači da se osobama koje žive sa HIV-om može pomoći da nikada ne dođu u stadijum SIDE. Lečenje, svakako, zahteva promene u načinu života, ali one nisu toliko drastične da bi se moglo reći kako život s ovim virusom postaje mnogo drugačiji.

Kao i kod svake druge infekcije, za HIV je važno rano otkrivanje. Ako se na vreme počne sa lečenjem, mnogo su manje šanse da se dođe do stadijuma SIDE.
Zato se na HIV obavezno treba testirati!

TESTIRAJ SE! I PODSTAKNI SVE LJUDE DO KOJIH TI JE STALO, DA SE TESTIRAJU!

Odbaci predrasude o tome da je ova infekcija „prljavija“ od drugih. Nijedna infekcija ne bira žrtve i virusu je sasvim svejedno u čijem će se organizmu nastaniti. Osobama koje žive sa HIV-om, neophodna je podrška porodice i prijatelja… na isti način, kao i inficiranima od bilo koje druge bolesti.

Testiranje na HIV

Testiranje je u Srbiji je anonimno, besplatno i dobrovoljno. Nakon čitanja ovog teksta, molimo te da doneseš odluku i da se obratiš nekom od centara za savetovanje i testiranje u Srbiji.

Ukoliko želite brze, pouzdane i tačne informacije o HIV/AIDS-u i srodnim temama, možete pozvati AIDS-INFO telefon 011/3248-235, svakog dana od 
9 do 17h.

Za besplatno i poverljivo savetovanje i testiranje možete se obratiti i Domovima zdravlja i Instituma/Zavodima za javno zdravlje u vašem gradu.

Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata (Centar za prevenciju side i PPI) Krunska 57, Beograd

CENTAR za prevenciju side i PPI nalazi se u ul. Prote Mateje 29, u Stacionaru Studentske poliklinike 011 308 55 93, https://zzzzsbg.rs/rs/sluzba-za-unapredenje-i-ocuvanje-zdravlja/

Gradski zavod za javno zdravlje (Centar za HIV/AIDS) Bulevar despota Stefana 54a, Beograd 011/32-30-038 http://www.zdravlje.org.rs

Institut za javno zdravlje Vojvodine Futоškа 121, Novi Sad 021/4897-800 http://www.izjzv.org.rs

Zavod za javno zdravlje Kikinda Kralja Petra I, br.70, Kikinda 0230 421-102 http://www.zavodki.org.rs

Institut za javno zdravlje Niš Bul. Zorana Đinđića 50, Niš 018/4226-384 http://www.izjz-nis.org.rs

Institut za javno zdravlje Kragujevac Nikole Pašića 1, Kragujevac 034/504-500 http://www.izjzkg.rs

Zavod za javno zdravlje Čačak Veselina Milikića, Čačak 032/325-019 http://www.zdravljecacak.org

Zavod za javno zdravlje Užice Dr Veselina Marinkovića 4, Užice 031/563-150 http://www.zavodue.org.rs

Zavod za javno zdravlje Šabac Jovana Cvijića, Šabac 015/300 – 550 http://www.zjz.org.rs